Aktivna glinica je odličan desikant. Široko se koriste sferne čestice prečnika 3 ~ 5 i 4 ~ 6 mm. Može da adsorbuje veliku količinu vodene pare, a vodom zasićenu glinicu je lako ukloniti fizički adsorbovanu vodu sušenjem i ponovnom upotrebom. Pored suvog vazduha, koristi se i za uklanjanje vode iz raznih gasova i organskih tečnosti, kao što je dehidracija alkohola. Takođe je dobar adsorbent za okside amonijaka, fluorovodonika i arsena. Kao visokokvalitetno sredstvo za uklanjanje fluorida za vodu za piće sa visokim sadržajem fluora i sredstvo za uklanjanje arsena za kiselinsku industriju, široko se koristi. Među svojim različitim oblicima, naziva se aktivirana glinica zbog svojih odličnih površinskih svojstava, kao što su velika specifična površina, ujednačena disperzija aktivnih mesta, širok raspon temperature kristalne faze, kisela površina i tako dalje. Međutim, njegova termička stabilnost muči ljude dugo vremena, posebno u reakcionim sistemima na visokim temperaturama, kao što su prečišćavanje izduvnih gasova automobila, katalitičko sagorevanje i druga visokotemperaturna i oštra okruženja, specifična površina nosača katalizatora se značajno smanjuje zbog faznu transformaciju i termičko sagorevanje, što rezultira ozbiljnom deaktivacijom katalizatora na nosaču. Stoga, kako sprečiti faznu transformaciju aktivirane glinice i poboljšati njenu termičku stabilnost, od velikog je značaja za produženje radnog veka industrijskih katalizatora, a takođe je važna tema u istraživanju nosača aktivirane glinice.
Zbog svoje odlične specifične površine, pogodne strukture pora i kisele površine, takođe se može široko koristiti kao katalizator i njegova podrška. Međutim, u nekim visokotemperaturnim reakcionim sistemima, njegovo visokotemperaturno sinterovanje je lako dovesti do deaktivacije katalizatora, tako da je potrebno dalje rešavati njegovu otpornost na visokotemperaturno sinterovanje i otpornost na faznu denaturaciju.
Unošenje nekih katjona na površinu aktivirane glinice značajno utiče na njeno sinterovanje i faznu transformaciju. Za poboljšanje njegove termičke stabilnosti, aditivi se u osnovi mogu podeliti u četiri kategorije, a to su glinica retkih zemnih metala, glinica zemnoalkalnih metala, silicijum dioksid i drugi oksidi. Nakon modifikacije, glinica i dalje može održavati veliku specifičnu površinu na visokoj temperaturi.